Arctia villica
| Arctia villica | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Lepidoptera |
| Натпородица: | Noctuoidea |
| Породица: | Erebidae |
| Род: | Arctia |
| Врста: | A. villica
|
| Биномно име | |
| Arctia villica | |
| Синоними | |
Arctia villica је врста ноћног лептира (мољца) из породице Erebidae.[1] У литератури се појављује и као Epicallia villica. Врсту је описао Карл Лине у свом делу Systema naturae, 1758. године.
Распрострањење и станиште
[уреди | уреди извор]Врста је присутна од Пиринејског полуострва до Блиског Истока, а у Србији је бележена готово у свим деловима земље, као и сродна велика медоњица (лат. Arctia caja).[2] Станишта су разноврсна, од шумовитих, ливадских до субурбаних и рудералних подручја.[3]
Биљка хранитељка
[уреди | уреди извор]Гусенице се хране полифагно лишћем зељастих, жбунастих и полужбунастих врста попут маслачка (лат. Taraxacum officinale), боквица (лат. Plantago spp.), купина (лат. Rubus) и јагоде (лат. Fragaria vesca).[4]
Опис
[уреди | уреди извор]Животни циклус
[уреди | уреди извор]Имају једну генерацију годишње, и лете од маја до јула.[5] Женка полаже јаја у мањим или већим групама на наличју листа биљке хранитељке. Јаја су беличаста, глатка и заобљено купаста. Младе гусенице су длакаве, бледо жуте а субдорзалне папиле са сетама су црне боје. Гусеница на поливини свог развојног попута добија црну боју интегумента, и јасно видљиву бледу медиодорзалну линију. Зрела гусеница се не може помешати са сродницима (генерално крупне и длакаве гусенице у оквиру трибуса Arctiini): интегумент је црн и сомотаст на изглед, сете светло смеђе, на папилозним основама које су широко распоређене, а главена капсула и екстремитети јасно црвени. У овом ступњу медиодорзална линија није изражена. Када дође време за улуткавање, гусенице траже прикладно склониште које је најчешће под камењем, у маховинама и слично. Лутка је веома тамна и глатка.[6]
Одрасле јединке
[уреди | уреди извор]Адулте одликује распон крила до 60 милиметара, и упечатљив образац како горњих тако и доњих крила. Горња крила су црно-бела, а на доњим доминира жута боја. Тела и унутрашњи рубови крила су црвени. Иако генерално ноћни летачи, често се опажају и током дана, где на вегетацији или зидовима одмарају најчешће склопљених доњих крила.[3]
-
A. villica -
Imago -
gusenica -
Muzejski uzorak -
Donja strana - muzejski uzorak
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Arctia villica (Linnaeus, 1758) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-05.
- ^ „Arctia villica | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2020-12-05.
- ^ а б Catlow, Maria E. (1852). Popular British entomology; containing a familiar and technical description of the insects most common to the localities of the British Isles. London,: Reeve and co.,.
- ^ SUOMALAINEN, ESKO (2010-07-09). „DIE ERBLICHKEITSVERHÄLTNISSE DES MÄNNLICHEN DIMORPHISMUS BEI PARASEMIA PLANTAGINIS”. Hereditas. 24 (3): 386—390. ISSN 0018-0661. doi:10.1111/j.1601-5223.1938.tb02676.x.
- ^ Sehlmeyer, Sven; Wang, Linzhu; Langel, Dorothee; Heckel, David G.; Mohagheghi, Hoda; Petschenka, Georg; Ober, Dietrich (2010-03-05). „Flavin-Dependent Monooxygenases as a Detoxification Mechanism in Insects: New Insights from the Arctiids (Lepidoptera)”. PLOS ONE (на језику: енглески). 5 (5): e10435. ISSN 1932-6203. PMC 2862711
. PMID 20454663. doi:10.1371/journal.pone.0010435.
- ^ Toscano, Walter; Molgaray, Damián (2018-04-26). „Acerca de la polisemia del concepto de deporte: la posibilidad de construir un tesauro”. Journal de Ciencias Sociales. 0 (10). ISSN 2362-194X. doi:10.18682/jcs.v0i10.706.
Литература
[уреди | уреди извор]- Popular British Entomology, Catlow E. Maria, London, 1848 (https://doi.org/10.5962/bhl.title.134999)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
